Dositej Obradovic Zivot I Prikljucenija Pdf
Dositej Obradovic ' Najbogatiji je oni clovek kom je dosta ono sto ima, koji s pravdom dobiva, a tudjega ne zeli'- Dositej Obradovic je bio veoma mudar covek. Svoju Pravoslavno-svestenicku dusu ocelicio je latinskim redom i radom i sve to nadahnuo ljubavlju prema svome narodu i Srbiji. Poruke koje je slao narodu bile su vrlo korisne u. Dositej: „Ne stoji, brate, ni za arhijereje, veruj ti meni. Mi danas imademo arhijereja učenih i razumnih, slobodnih svake sujeverice i fanatičestva.
Dositej Obradovic ' Najbogatiji je oni clovek kom je dosta ono sto ima, koji s pravdom dobiva, a tudjega ne zeli'- Dositej Obradovic je bio veoma mudar covek. Svoju Pravoslavno-svestenicku dusu ocelicio je latinskim redom i radom i sve to nadahnuo ljubavlju prema svome narodu i Srbiji. Poruke koje je slao narodu bile su vrlo korisne u njegovo vreme, a i danas je to mudrost za kojom idemo. Jednom prilikom Dositej je rekao: Dizi onoga ko je pao, svi mozemo pasti.
Dositej Obradovic je rodjen 1739. Godine u Cakovcu. Ostao je bez roditelja, sklolovali su ga rodjaci.
Mladi Dimitrije bio je vrlo marljiv djak i revnostan citalac crkvene literature. Decak se toliko zaneo ovom literaturom da je poceo pomisljati da se posveti asketskom zivotu. Da bi ga odvojili od takvih knjiga i vratili stvarnosti, rodbina ga daje da izuci zanat.
Mladi Dositej napusta zanat i odlazi u manastir Hopovo, gde se zakaludjerio i dobio monasko ime Dositej. U manastiru je njegov verski zanos odudarao od nacina zivota manastirskih ljudi i delovao kao anahronizam. Iguman manastira Teodor Milutinovic odvracao je decaka od verskog zanosa i upucivao ga na drugaciju literaturu i nauku. Dositej pocinje da cita literaturu istorijskog karaktera sa racionalisticko-prosvetiteljkim idejama, teolosku literaturu polemickog karaktera, Ezopove basne, Zakonik cara Dusana. U njemu se radja zelja za putovanjima da bi sto vise video, procitao, cuo i naucio. Radoznalog duha i zedan nauke i znanja, Dositej odlazi u svet 1761. Godine, a njegova putovanja su trajala cetrdeset godina.
Ziveo je i radio, ucio, studirao, prevodio, pisao u mnogim zemljama i gradovima. Vise godina je proveo na Krfu, u Smirni, Becu, Bratislavi, Parizu, Londonu, Trstu. Trst je bio poslednje odrediste njegovog stranstvovanja - odatle je otisao u ustanicku Srbiju i tu umro 1811.
Camtasia Studio lets you create professional quality videos with powerful screen recording and video editing tools. The app provides you with the tools to record your. VCDS ® Windows-based Diagnostic Software for VW-Audi Group cars Interface and Software License starting at $199. Click here for more info. Fluid app torrent.
Dositej je ucio celog svog zivota, on nije samo putovao i ucio na putovanju, nego je ucio jezik, slusao predavanja, upoznavao se sa novim polotickim, socijalnim, filozofskim i pedagoskim idejama. U Haleu, u Nemackoj, skida kaludjersku odecu i oblaci svetovnu, na Univerzitetu slusa filosofiju i estetiku. Ovde prihvata prosvetiteljsku krilaticu 'prosvetom ka slobodi'. To ga opredeljuje da svoja znanja prakticno primeni u prosvecivanju naroda. Suprabatham mp3. Pocinje da pise knjige u prosvetiteljkom duhu i zaokupljen je mislju o izdavanju knjiga na srpskom jeziku. Sva Dositejeva putovanja nisu bila bas prijatna. Ona su iziskivala materijalna sredstva, koja je Dositej sam obezbedjivao radeci kao fizicki radnik, ucitelj, lektor, korektor, besednik, predavac u vojnoj akademiji.
Postao je poligota, naucio je klasicne jezike, grcki, latinski, novogrcki, nemacki, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski i italijanski. U ustanicku Srbiju, u Beograd, dosao je u poznim godinama, slabog zdravlja. Dosao je da poradi na prosveti. Otvorio je veliku skolu u Beogradu, a kasnije i bogosloviju. Bio je ministar prosvete, diplomata, clan Praviteljstvujuceg sovjeta.
Zivot I Prikljucenija Pdf
Smrt ga je snasla 1811. Godine, kada je uveliko radio na osnivanju stamparije u Beogradu. Dositej je vrlo plodan pisac, pisao je imajuci na umu svoj narod, njegovu prosvetu, sve sto je pisao namenio je svom narodu: - Pismo Haralampiju, 1783. - Zivot i prikljucenija 1783.; 1788. - Sovjeti zdravog razuma, 1784. - Basne, 1788.